Opstina Despotovac se nalazi u istocnom delu Srbije, odnosno sa istocne strane Velike Morave i prostire se izmedju 43 stepeni i 57 minuta i 44 stepeni i 13 minuta severne geografske sirine, odnosno 21 stepen i 15 minuta i 21 stepen i 50 minuta od Grinica. Sediste Opstine je u Despotovcu.
U svom istocnom delu Opstina je brdsko planinskog karaktera oivicena vencima Kucajskih planina, dok je zapadni deo ravnicarskog karaktera i pogodan je za poljoprivrednu proizvodnju. Skoro celom duzinom teritorie Opstine protice reka Resava. Najniza apsolutna nadmorska visina iznosi 130 m, a najvisa 1.336 m. (Beljanica).
Despotovac se prvi put pominje 1381. godine kao selo Voinci u povelji darovnici kneza Lazara. Godine 1882. Milan Obrenovic donosi odluku da se selo zove Despotovac u znak secanja na despota Stefana Lazarevica i ukazom ga proglasava za varos. Prirodne lepote, brdsko planinski predeli, raznovrsnost flore i faune i recni tokovi, pruzaju dobre uslove za razvoj rekreativnog, ribolovnog i lovnog turizma.
Kraski sastav planine Beljanice uzrokovao je prisustvo mnogobrojnih vrtaca, jama, uvala i pecina. Najpoznatija je Resavska pecina. Pravi naziv joj je Divljakovacka pecina jer se nalazi na obodu istoimenog polja. Duga 2.830 metara,ali je za posetu uredjeno samo 800 metara.
Despot Stefan Lazarevic - Da je srpskim drzavnim rukovodiocima u XVI - tom veku bilo poznato i pitagorsko-platonsko-aristotelsko udruzenje filosofske pameti i politicke moci, svedoci knjizevni preporod, oko kojega nastojahu Despot Stefan Lazarevic, koji je i sam bio pisac i prevodilac sa helenskog, i njegovi saradnici kao pisci, prevodioci i prepisivaci.
Jedan od njegovih saradnika, Konstantin Filosof, u svojoj knjizi o pravopisu uporedjuje ga sa Ptoleamejom Filadelfom. To cini i prevodilac opisa Cetiri knjige carstva u jednom zapisu od 1416-1418. g, govoreci da je Despot "po darovima i milostima novi Kir, po slatkorecivosti drugi Manasija, po prosvetoljublju nalicio je na premudroga Solomuna; medju onima koji su vredno ispitivali bozanstvene stare i nove spise slicn je Ptolemeju onom koji je posle Aleksandra Filipova vladao Egiptom i preveo i prelozio ceo Stari Zavet od jevrejskoga na jeladski". Pisac Paralipomena smatra ga znacajnijim i od Ptolemeja, jer dok je ovaj skupljao knjige iz tastine Despot je zeleo "knjigama ukrasiti naravi, njihovom blagodatnoscu prosvecivati dusu i privlaciti je bogopoznanju".
U vreme kad je Srbija bila "poslednje utociste pravoslavnog hriscanstva na Balkanskom poluostrvu" (V. Jagic), grad Resava sa Manasijom, zaduzbinom Despotovom i sredisem resavske skole, Ljubostinja, zaduzbina njegove majke, Ravanica, Dajsa, Blagovestenje, i drugi manastiri, bili su doista rasadnici umetnosti i knjizevnosti, visoka kulturna sredista, iz kojih su ponovo prosijali pravoslavlje i prosveta.
Slovo ljubve Stefana Lazarevica, nastalo 1409. godine, predstavlja vrsno pesnicko delo po neposrednosti kazivanja, iskazanim osecanjima, lepim lirskim mestima, svezem dahu zivota. Pisano je u prozi, u deset strofa, u obliku poslanice (epistole), sa akrostihom koji sadrzi naslov pesme. Ovom pesmom despot Stefan Lazarevic se predstavlja kao veoma obrazovan covek svetovnih pogleda i dobar znalac pesnickog zanata. U raspravama o despotovoj poslanici postavljeno je pitanje kome je ona upucena. Pogledaj, Slovo Ljubavi
Misli se da je upucena sestri Oliveri (Milevi), koja je bila odvedena u Bajazitov harem; verenici Jeleni, s ostrva Mitilene, kceri Francerka P Gataluzija, koja ga je, usred ratnih neprilika, cekala tri godine; sestricu Djurdju Brankovicu i njegovoj vlasteli kao poziv za izmirenje; bratu Vuku Lazarevicu i njegovim pristalicama kao poziv za pomirenje. Tacna je cinjenica da je ovo pesma o ljubavi, lepoti i razumevanju, i da je mogla biti namenjena sestri, verenici, sestricu, bratu i svakome sa kojim treba uspostaviti ljudske kontakte.
Tako se i moze shvatiti ona praznina ("ime rekav") koja omogucava da se stavi svako ime. Po ovoj uvodnoj strofi, koja je opstijeg karaktera, poslanica se maze shvatiti kao obrazac koji svako moze koristiti za svoje potrebe. Ali sam pocetak poslanice ("najsladjemu i najljubaznijemu") i pocetak osme strofe ("Bejasmo zajedno i blizu jedan drugome") upucuje na zakljucak da je ona upucena muskarcu, a to bi mogao biti brat Vuk. To, ipak, i nije najbitnije: ovo je poslanica o ljubavi, knjizevno delo visoke umetnicke vrednosti.
U biblioteci Pecke patrijarsije i danas se nalazi jedan broj knjiga iz Resavske skole, koje datiraju iz 15. veka.
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Stefana Lazarevica, Despota Srpskog, na dan 1. avgusta (19. jula po julijanskom kalendaru), zajedno sa njegovom majkom, Svetom Knjeginjom Milicom, monahinjom Evgenijom (Velikoshimnicom Jefrosimijom).