Meny
Resava
Despot Stefan
Pravoslavlje
Despot Stefan
Opstina Despotovac se nalazi u istocnom delu Srbije, odnosno sa istocne strane Velike Morave i prostire se izmedju 43 stepeni i 57 minuta i 44 stepeni i 13 minuta severne geografske sirine, odnosno 21 stepen i 15 minuta i 21 stepen i 50 minuta od Grinica. Sediste Opstine je u Despotovcu.
U svom istocnom delu Opstina je brdsko planinskog karaktera oivicena vencima Kucajskih planina, dok je zapadni deo ravnicarskog karaktera i pogodan je za poljoprivrednu proizvodnju. Skoro celom duzinom teritorie Opstine protice reka Resava. Najniza apsolutna nadmorska visina iznosi 130 m, a najvisa 1.336 m. (Beljanica).
Despotovac se prvi put pominje 1381. godine kao selo Voinci u povelji darovnici kneza Lazara. Godine 1882. Milan Obrenovic donosi odluku da se selo zove Despotovac u znak secanja na despota Stefana Lazarevica i ukazom ga proglasava za varos. Prirodne lepote, brdsko planinski predeli, raznovrsnost flore i faune i recni tokovi, pruzaju dobre uslove za razvoj rekreativnog, ribolovnog i lovnog turizma.
Kraski sastav planine Beljanice uzrokovao je prisustvo mnogobrojnih vrtaca, jama, uvala i pecina. Najpoznatija je Resavska pecina. Pravi naziv joj je Divljakovacka pecina jer se nalazi na obodu istoimenog polja. Duga 2.830 metara,ali je za posetu uredjeno samo 800 metara.
Reka Resava je najduza desna pritoka Velike Morave. Dugacka je oko 70 km Protice kroz opstine Despotovac i Svilajnac. Nastaje od Zlotske reke i Bobovackog potoka. Izvoriste je na preko 1100 metara nadmorske visine, a usce na 94 metara. Beljanica je kraska planina na istoku Srbije. Ime je dobila po belim, stenovitim vrhovima koji se upadljivo izdizu iznad padina obraslih gustom bukovom sumom. Prica se da se ispod planine nalazi veliko podzemno jezero. Na severoistocnoj strani, kroz sifonsko vrelo izbija reka Mlava.
Petnaest kilometara juznije, na suprotnoj strani planine, izvire reka, koja je zbog brojnih resa koje se spustaju, sa drveca prema vodi, dobila ime Resava. U svom izvorisnom delu Resava protice kroz prasumu Vinatovacu. Ova gusta bukova suma proglasena je Parkom prirode, kao i kanjon reke Klocanice, leve pritoke Resave, koja u toku leta ponire u uzanom delu kanjona zvanom Suvaja. Kanjonski deo Resave je dugacak oko 25 km. Nesto nizvodnije, u Resavu se uliva reka, koja je toliko kratka da nije uspela ni ime da dobije, pa je jednostavno zovu Vrelo.
Na svom kratkom toku ona je u kraskom terenu izdubila dvadesetak metara dubok krater i napravila jedan od najatraktivnijih vodopada u istocnoj Srbiji. Vodopad je zivopisan narocito s proleca kada je dotok vode jaci. Voda tada toliko prska da mu je prakticno nemoguce prici sa donje strane. Verovatno je zato i nazvan - Veliko prskalo. U cistoj recnoj vodi zive pastrmke: potocara, krkusa i klenova. Mestani su deo reke skrenuli u svoje mnogobrojne ribnjake. U njima gaje kalifornijske pastrmke, a odnedavno i zute pastrmke iz Australije. Ponekad se dogodi da prolecne bujice nekontrolisano ulete u ribnjake i da presele pastrmke u reku.
Na mestu gde se Vrelo uliva u Resavu podignut je motel Lisina sa ribnjakom. Recni kanjon se od Lisine polako siri do mesta gde se u Resavu s leve strane uliva Resavica. Tu se reka ponovo probija kroz kanjon. Tek kod manastira Manasija reka ulazi u siroku kotlinu i od Despotovca tece polako ka Svilajncu gde se uliva u Veliku Moravu. Gornji deo sliva Resave je tipicna kompozitna dolina, sastavljena od niza kotlinica, prosirenja razdvojena klisurama i kanjonima. Prva u nizu klisura je Manasijska klisura. Zatim se ulazi u stenjevacko - dvoriku kotlinu, pa u strmostensko - stenjevacku klisuru dugu 6 kilometara, cije strane nisu tako visoke, ali su strme.
Recna dolina se zatim siri u omanju Strmostensku kotlinu (Lisine), gde se stizu doline resavskih pritoka. Dva kilometara uzvodno od Strmostena nalazi se Malo Vrelo. Bojenjem vode je utvrdjeno da malo vrelo hrani ponornica Recke koja tece kroz istoimenu uvalu sa vrha Beljanice i ponire u veliki zjapeci otvor - Ivkov ponor. U kotlinici Lisine sticu se pritoke Resava - Klocanica - Suvaja i Cemernica. Klocanica - Suvaja je reka ponornica. Izvire na Kucaju i 6 kilometara pre nego sto se ulije u Resavu potpuno presusi i odatle nastaje kanjon u Gornjoj Resavi. Strane su vertikalne i visoke preko 450 m.Deo kanjona je pokriven blokovima stena i naslagama siparskog materijala.
Strane kanjona Suvaje su izbusene mnogim pecinama. Druga pritoka u kotlini Lisine, Cemernica, izgradila je klisuru usecenu u vise metara visokim krecnjackim odsecima Beljanice. Sa litica se spustaju tocila koja se zavrsavaju lepezasto razvijenim siparima. Iznad sipara cesto se javljaju otvori pecina kojima je izbusena unutrasnjost krecnjaka Beljanice, a u podnozju krecnjackih odseka, na dodiru sa vododrzljivom podlogom, izbijaju snazna krska vrela.
Jedna od takvih je Vrelo koje izvire nedaleko od Lisine, ispod strmih odseka Radoseve pecine. To je hladna, bistra voda temperature 8°C, izbija iz krecnjaka i slapovito se sliva niz krecnjacke blokove, gradeci Vrelski potok. Na toku Velikog vrela najatraktivniji je Vrelski vodopad, koji se smatra najvisim u Srbiji. Vodopad na Velikom Vrelu je dragulj Gornje Resave. Nalazi se u podnozju Sopotnice, vrha Beljanice, na oko 400 m nadmorske visine. Penusava, bistra i hladna voda najpre preko malih bigrenih kaskada (gornji vodopad visine 0,5 metara, srednji vodopad visine 2 m i donji vodopad visine 2,8 m), a zatim niz vertikalni bigreni odsek visok 20 m, voda se stropostava uz veliku buku u dubok amfiteatar vertikalnih strana.
Na dnu amfiteatra nalazi se jezero duboko oko 5 m. Od vodene magle, nastale stropostavanjem vode, pri suncanom vremenu nastaje efekat duge. U blizini toka usca Velikog vrela u Resavu, nalazi se i najvisi vodopad na Resavi - Buk, sa dubokim virom Zelenikom. Ovde reka pada uz veliku buku, sa visine od 3 m u dubok vir zelene boje, zbog cega je dobio ime Zelenik. Ciste tokove Gornje Resave naseljava izuzetna riblja vrsta, pastrmka potocara. Ljudi ovog kraja iskoriscuju bistre, hladne vode Resave izgradnjom ribnjaka za gajenje pastrmke. U ovom kraju postoje mnoge pecine, od kojih je 107 istrazeno.
Najzasluzniji sa razvoj speleologije i planinarenja u ovom kraju je svilajnacki apotekar Julije Draskocije koji je 1875. g otvorio prvu apoteku u ovom gradu. On je prvi u Svilajncu okupio i organizovao planinare. U ovom kraju razvijen je i lovni turizam. Stoletne bukove sume - Vinatovaca stavljene su pod zastitu kao prirodno dobro od izuzetnog znacaja, a tu je i loviste „Juzni Kucaj“. Sledeci uzvodno tok Resave izmedju Beljanice i Kucaja duboko su usecene jos dve kanjonske doline: Sklop i Glopska dolina.
Danas je:
Trenutno je:
