Meny

  • O webmasteru
  • Kontakt info
  • Kontakt webmaster
  • Linija

    Resava

  • O Resavi
  • Resavska Pecina
  • Manastir Manasija
  • Vodopad Veliki Buk
  • Beljanica
  • Restoran Vodopad
  • Konaciste Resava
  • Restoran Kruna
  • Telefoni
  • Despotovac
  • Naselja u opstini
  • Mesne Zajednice
  • Mesne Kancalarije
  • Linija

    Despot Stefan

  • O Stefanu
  • Stefanov zivot
  • Knjizevnost
  • Resavska skola
  • Linija

    Pravoslavlje

  • O Grbu
  • Zapovesti
  • Patrijah
  • Poglavari
  • Sveta Petka
  • Adam i Eva
  • Pravoslani Praznici
  • Istorija Pravoslavlja
  • Istorija prv. crkve
  • Istorija hrsc. crkve
  • Krsne slave
  • Molitve
  • Kalendar
  • Linija

    Despot Stefan

    Stefan

    Linija

    Web banneri

    Bogojevic

    Metal

    Dobro dosli na web prezentaciju Resavac

    Sajt Resavac (www.resavac.se) je prezentacija Resavskog kraja i Opstine Despotovac

    DespotovacOpstina Despotovac se nalazi u istocnom delu Srbije, odnosno sa istocne strane Velike Morave i prostire se izmedju 43 stepeni i 57 minuta i 44 stepeni i 13 minuta severne geografske sirine, odnosno 21 stepen i 15 minuta i 21 stepen i 50 minuta od Grinica. Sediste Opstine je u Despotovcu.
    U svom istocnom delu Opstina je brdsko planinskog karaktera oivicena vencima Kucajskih planina, dok je zapadni deo ravnicarskog karaktera i pogodan je za poljoprivrednu proizvodnju. Skoro celom duzinom teritorie Opstine protice reka Resava. Najniza apsolutna nadmorska visina iznosi 130 m, a najvisa 1.336 m. (Beljanica).

    Linija

    Istorija Despotovca

    LazarDespotovac se prvi put pominje 1381. godine kao selo Voinci u povelji darovnici kneza Lazara. Godine 1882. Milan Obrenovic donosi odluku da se selo zove Despotovac u znak secanja na despota Stefana Lazarevica i ukazom ga proglasava za varos. Prirodne lepote, brdsko planinski predeli, raznovrsnost flore i faune i recni tokovi, pruzaju dobre uslove za razvoj rekreativnog, ribolovnog i lovnog turizma.

    Kraski sastav planine Beljanice uzrokovao je prisustvo mnogobrojnih vrtaca, jama, uvala i pecina. Najpoznatija je Resavska pecina. Pravi naziv joj je Divljakovacka pecina jer se nalazi na obodu istoimenog polja. Duga 2.830 metara,ali je za posetu uredjeno samo 800 metara.

    Linija

    Pravoslavlje

    Poglavari Srpske Pravoslavne Crkve

    Arhiepskopi

     1  Sv. Sava 1219-1233  7  Sv. Jakov 1286-1292
     2  Sv. Arsenije I Sremac 1233-1263  8  Sv. Jevstatije II 1292-1309
     3  Sv. Sava II 1263-1271  9  Sv. Sava III 1309-1316
     4  Danilo I 1271-1272  10  Sv. Nikodim 1317-1324
     5  Sv. Joanikije I 1272-1276  11  Sv. Danilo II 1324-1337
     6  Sv. Jevstatije I 1279-1286  12  Sv. Joakinije II 1338-1346

    Patrijarsi

     1  Sv. Joakinije II 1346-1354  8  Sava V 1396-1406
     2  Sv. Sava IV 1354-1375  9  Danilo IV 1406
     3  Sv. Jefrem 1375-1379  10  Sv. Kirilo 1407-1419
     4  Sv. Spiridon 1379-1389  11  Nikon 1419-1435
     5  Sv. Jefrem 1389-1392  12  Teofan 1446
     6  Danilo III 1390-1396  13  Nikodim II 1446-1453
     7  Arsenije II 1453-1463  14  Smed. mitrpolit Pavle 1530-1541

    1463-1557 Pred turskim osvajanjima Patrijarsija je prenesena u manastir Zicu.

     1  Makarije Sokolovic 1557-1571  14  Mojsije Rajovic 1712-1726
     2  Antonije Sokolovic 1571-1575  15  Arsenije IV Jovanovic 1726-1737
     3  Gerasim Sokolovic 1575-1586  16  Joanikije III Karadza-Grk 1739-1746
     4  Savatije Sokolovic 1586-1589  17  Atanasije II Gavrilovic 1747-1752
     5  Jerotej Sokolovic 1589-1590  18  Gavrilo II Mihic Mihajlovic 1752
     6  Filip Sokolovic 1591-1592  19  Gavrilo III Sarajevac 1752
     7  Jovan Kantul 1592-1614  20  Vikentije Stefanovic 1758
     8  Pajsije I Janjevac 1614-1648  21  Pajsije II Grk 1758
     9  Sv. Gavrilo Rajic 1648-1655  22  Gavrilo IV Grk 1758
     10  Maksim Skopljanac 1655-1674  23  Kirilo II 1758-1763
     11  Arsenije III Crnojevic 1674-1690  24  Vasilije Jovanovic-Brkic 1763-1765
     12  Kalinik I 1691-1710  25  Kalinik II Grk 1765-1766
     13  Atanasije I 1711-1712  26  

    1766 Pecka patrijarsija je ponovo ukinuta i potcinjena Carigradskoj. Srpska patrijarsija ponovo je uspostavljena 1920.

    Srpska pravoslavna crkva jedno vreme imala sediste u Sremskim Karlovcima kao mitropolija, a zatim i kao patrijarsija, sve do 1920.

     1  Dimitrije Pavlovic 1920-1930  5  German Djoric 1958-1990
     2  Varnava Rosic 1930-1937  6  Pavle Stojcevic 1990-2009
     3  Gavrilo Dozic 1938-1950  7  Irinej Gavrilovic 2010-
     4  Vikentije Prodanov 1950-1958  8  

    Linija

    Vreme

    Koj je danas datum

    Danas je:

    Koliko je sati trenutno

    Trenutno je:

    Linija

    Web banneri

    Resavac

    Pomoravac

    Ilic

    Sokobanja

    Resavainfo

    Radiostanica

    Aviokarte

    Solresor

    Flygresor

    Flygvaruhuset

    Lisca

    Perfoot

    Pejovic

    Sutorman

    Restoran Panorama

    Odense

    Pecina

    Restoran Vodopad

    Argranit