Opstina Despotovac se nalazi u istocnom delu Srbije, odnosno sa istocne strane Velike Morave i prostire se izmedju 43 stepeni i 57 minuta i 44 stepeni i 13 minuta severne geografske sirine, odnosno 21 stepen i 15 minuta i 21 stepen i 50 minuta od Grinica. Sediste Opstine je u Despotovcu.
U svom istocnom delu Opstina je brdsko planinskog karaktera oivicena vencima Kucajskih planina, dok je zapadni deo ravnicarskog karaktera i pogodan je za poljoprivrednu proizvodnju. Skoro celom duzinom teritorie Opstine protice reka Resava. Najniza apsolutna nadmorska visina iznosi 130 m, a najvisa 1.336 m. (Beljanica).
Despotovac se prvi put pominje 1381. godine kao selo Voinci u povelji darovnici kneza Lazara. Godine 1882. Milan Obrenovic donosi odluku da se selo zove Despotovac u znak secanja na despota Stefana Lazarevica i ukazom ga proglasava za varos. Prirodne lepote, brdsko planinski predeli, raznovrsnost flore i faune i recni tokovi, pruzaju dobre uslove za razvoj rekreativnog, ribolovnog i lovnog turizma.
Kraski sastav planine Beljanice uzrokovao je prisustvo mnogobrojnih vrtaca, jama, uvala i pecina. Najpoznatija je Resavska pecina. Pravi naziv joj je Divljakovacka pecina jer se nalazi na obodu istoimenog polja. Duga 2.830 metara,ali je za posetu uredjeno samo 800 metara.
Prepodobna mati - Sv. Petka - Paraskeva - Ova slavna ugodnica Bozija rodila se u gradu Epivatu (Pivat - na Turskom Bojadis),koji se nalazise na obali Mramornog mora izmedju Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom desetog stoleca. Ona bese Srpskog porekla , iz imucne i veoma pobozne,a i veoma bogate porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonasio veoma mlad, a kasnije bi bio izabran za episkopa Maditskog (989-996).
Jos kao devojcica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i cula reci Bozanskog Jevandjelja: "Ko hoce za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom da ide", ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruzi se plejadi blagocestivih ugodnika Bozijih. Nakon smrti svojih roditelja Paraskeva podeli siromasima svo bogatstvo svojih roditelja. Zeljna podviznickog zivota ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad i tamo se, u hramu svete Sofije, zamonasi. Posle nekog duzeg vremena Paraskeva se zatim zaputi u pustinju Jordansku, ziveci strogim otselickim zivotom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje.
U doba pozne starosti poslusa glas Andjela Bozijeg koj joj se javio i rekao:
Ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona pozive jos dve g u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11 - tom, veku. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hriscanskim obicajima, ali ne na gradskom groblju vec izdvojeno od drugih. Bogougodni hriscani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronasli su mesto gde su bile zakopane njene mosti, izvadili su ih iz zemlje i polozili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu.
Njene cudotvorne mosti prenosene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih Bugarski car Jovan Asen 1238. g prenese u Trnovo, da bi bile prenete u Vlasku nakon pada Bugarske pod Turaka. Kada je i Vlaska postala ugrozena Turskim upadima, a na molbu Srpske Kneginje Milice mosti su prenete u Beograd. Kada sultan Sulejman I 1521. g osvaja Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mosti Sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. g mosti su prenete u grad Jasi, gde se i danas nalaze (osim dva prsta sake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).
Sirom nase zemlje nalazi se i veliki broj lekovitih izvora, koji su posveceni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrdjavi u Beogradu gde su njene mosti dugo vremena pocivale. Ta cudotvorna i lekovita voda (agijazma, grc. αγίασμα) ove svetiteljke, leci sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj. Takodje je cesta pojava da se Sv. Petka javlja ljudima i daje savete sta treba u ovome zivotu da urade da bi blagoslov Bozji dosao na sav dom i na osobu kojoj je pomoc potrebna.
Crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru. Ovu Paraskevu nas narod obicno zove sv. Petka a u Srpskim primorskim krajevima "Petka Biogradska", jer su joj mosti pocivale takodje i u Beogradu. Takodje je poznata i kao Petka Trnovska, jer su joj mosti bile u Trnovu. U crkvenoj pesmi se kaze: "Ukradila si se cestitim zivotom i dobrotom, darovanom ti od Boga, pa si dobila i dar iscelenja bolnih i nesrecnih. Zato te velicamo prepodobna Mati, i postujemo casnu tvoju uspomenu, jer se molis za nas Hristu Bogu nasem".Prepodobna Mati Paraskevo, moli Boga za nas. Amin.