Meny

  • O webmasteru
  • Kontakt info
  • Kontakt webmaster
  • Linija

    Resava

  • O Resavi
  • Resavska Pecina
  • Manastir Manasija
  • Vodopad Veliki Buk
  • Beljanica
  • Restoran Vodopad
  • Konaciste Resava
  • Restoran Kruna
  • Telefoni
  • Despotovac
  • Naselja u opstini
  • Mesne Zajednice
  • Mesne Kancalarije
  • Linija

    Despot Stefan

  • O Stefanu
  • Stefanov zivot
  • Knjizevnost
  • Resavska skola
  • Linija

    Pravoslavlje

  • O Grbu
  • Zapovesti
  • Patrijah
  • Poglavari
  • Sveta Petka
  • Adam i Eva
  • Pravoslani Praznici
  • Istorija Pravoslavlja
  • Istorija prv. crkve
  • Istorija hrsc. crkve
  • Krsne slave
  • Molitve
  • Kalendar
  • Linija

    Despot Stefan

    Stefan

    Dobro dosli na web prezentaciju Resavac

    Sajt Resavac (www.resavac.se) je prezentacija Resavskog kraja i Opstine Despotovac

    DespotovacOpstina Despotovac se nalazi u istocnom delu Srbije, odnosno sa istocne strane Velike Morave i prostire se izmedju 43 stepeni i 57 minuta i 44 stepeni i 13 minuta severne geografske sirine, odnosno 21 stepen i 15 minuta i 21 stepen i 50 minuta od Grinica. Sediste Opstine je u Despotovcu.
    U svom istocnom delu Opstina je brdsko planinskog karaktera oivicena vencima Kucajskih planina, dok je zapadni deo ravnicarskog karaktera i pogodan je za poljoprivrednu proizvodnju. Skoro celom duzinom teritorie Opstine protice reka Resava. Najniza apsolutna nadmorska visina iznosi 130 m, a najvisa 1.336 m. (Beljanica).

    Linija

    Istorija Despotovca

    LazarDespotovac se prvi put pominje 1381. godine kao selo Voinci u povelji darovnici kneza Lazara. Godine 1882. Milan Obrenovic donosi odluku da se selo zove Despotovac u znak secanja na despota Stefana Lazarevica i ukazom ga proglasava za varos. Prirodne lepote, brdsko planinski predeli, raznovrsnost flore i faune i recni tokovi, pruzaju dobre uslove za razvoj rekreativnog, ribolovnog i lovnog turizma.

    Kraski sastav planine Beljanice uzrokovao je prisustvo mnogobrojnih vrtaca, jama, uvala i pecina. Najpoznatija je Resavska pecina. Pravi naziv joj je Divljakovacka pecina jer se nalazi na obodu istoimenog polja. Duga 2.830 metara,ali je za posetu uredjeno samo 800 metara.

    Linija

    Pravoslavlje

    Sveta Petka

    Sveta PetkaPrepodobna mati - Sv. Petka - Paraskeva - Ova slavna ugodnica Bozija rodila se u gradu Epivatu (Pivat - na Turskom Bojadis),koji se nalazise na obali Mramornog mora izmedju Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom desetog stoleca. Ona bese Srpskog porekla , iz imucne i veoma pobozne,a i veoma bogate porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonasio veoma mlad, a kasnije bi bio izabran za episkopa Maditskog (989-996).

    Jos kao devojcica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i cula reci Bozanskog Jevandjelja: "Ko hoce za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom da ide", ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruzi se plejadi blagocestivih ugodnika Bozijih. Nakon smrti svojih roditelja Paraskeva podeli siromasima svo bogatstvo svojih roditelja. Zeljna podviznickog zivota ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad i tamo se, u hramu svete Sofije, zamonasi. Posle nekog duzeg vremena Paraskeva se zatim zaputi u pustinju Jordansku, ziveci strogim otselickim zivotom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje.

    U doba pozne starosti poslusa glas Andjela Bozijeg koj joj se javio i rekao:
    Ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona pozive jos dve g u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11 - tom, veku. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hriscanskim obicajima, ali ne na gradskom groblju vec izdvojeno od drugih. Bogougodni hriscani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronasli su mesto gde su bile zakopane njene mosti, izvadili su ih iz zemlje i polozili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu.

    Njene cudotvorne mosti prenosene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih Bugarski car Jovan Asen 1238. g prenese u Trnovo, da bi bile prenete u Vlasku nakon pada Bugarske pod Turaka. Kada je i Vlaska postala ugrozena Turskim upadima, a na molbu Srpske Kneginje Milice mosti su prenete u Beograd. Kada sultan Sulejman I 1521. g osvaja Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mosti Sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. g mosti su prenete u grad Jasi, gde se i danas nalaze (osim dva prsta sake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).

    Sirom nase zemlje nalazi se i veliki broj lekovitih izvora, koji su posveceni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrdjavi u Beogradu gde su njene mosti dugo vremena pocivale. Ta cudotvorna i lekovita voda (agijazma, grc. αγίασμα) ove svetiteljke, leci sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj. Takodje je cesta pojava da se Sv. Petka javlja ljudima i daje savete sta treba u ovome zivotu da urade da bi blagoslov Bozji dosao na sav dom i na osobu kojoj je pomoc potrebna.

    Crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru. Ovu Paraskevu nas narod obicno zove sv. Petka a u Srpskim primorskim krajevima "Petka Biogradska", jer su joj mosti pocivale takodje i u Beogradu. Takodje je poznata i kao Petka Trnovska, jer su joj mosti bile u Trnovu. U crkvenoj pesmi se kaze: "Ukradila si se cestitim zivotom i dobrotom, darovanom ti od Boga, pa si dobila i dar iscelenja bolnih i nesrecnih. Zato te velicamo prepodobna Mati, i postujemo casnu tvoju uspomenu, jer se molis za nas Hristu Bogu nasem".Prepodobna Mati Paraskevo, moli Boga za nas. Amin.

    Linija

    Vreme

    Koj je danas datum

    Danas je:

    Koliko je sati trenutno

    Trenutno je:

    Linija

    Web banneri

    Resavac

    Pomoravac

    Ilic

    Sokobanja

    Resavainfo

    Radiostanica

    Aviokarte

    Flygresor

    Perfoot

    Pejovic

    Sutorman

    Pecina

    Restoran Vodopad

    Argranit

    Bogojevic

    Metal

    Bos