Resava (Resavac)

Adam i Eva - Gornja Resava

Resavac - sv savaPostanak zene - Tako se dovrsi nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrsi Bog do sedmog dana dela svoja, koja ucini; i pocinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja ucini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan pocinu od svih dela svojih, koja ucini; To je postanje neba i zemlje, kad postase, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo.

I svaku biljku poljsku, dokle je jos ne bese na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle jos ne nicase; jer Gospod Bog jos ne pusti dazda na zemlju, niti bese coveka da radi zemlju. Ali se podizase para sa zemlje da natapa svu zemlju. A stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh zivotni; i posta covek dusa ziva. I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti coveka, kog stvori.

I ucini Gospod Bog, te nikose iz zemlje svakakva drveca lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od zivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla. A voda tecase iz Edema natapajuci vrt, i odande se deljase u cetiri reke. Jednoj je ime Fison, ona tece oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata. I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha. A drugoj je reci ime Geon, ona tece oko cele zemlje huske. A trecoj je reci ime Hidekel, ona tece k asirskoj. A cetvrta je reka Efrat.

I uzevsi Gospod Bog coveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga cuva. I zapreti Gospod Bog coveku govoreci: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusis s njega, umreces. I rece Gospod Bog: Nije dobro da je covek sam; da mu nacinim druga prema njemu.

Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako ce koju nazvati, pa kako Adam nazove koju zivotinju onako da joj bude ime; I Adam nadede ime svakom zivincetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nadje Adamu drug prema njemu. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori zenu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. A Adam rece: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela.

Neka joj bude ime covecica, jer je uzeta od coveka. Zato ce ostaviti covek oca svog i mater svoju, i prilepice se k zeni svojoj, i bice dvoje jedno telo. A behu oboje goli. Adam i zena mu, i ne bese ih sramota. Ali zmija bese lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa rece zeni: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? A zena rece zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u njega, da ne umrete.

A zmija rece zeni: Necete vi umreti; Nego zna Bog da ce vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oci, pa cete postati kao bogovi i znati sta je dobro sta li zlo. I zena videci da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i muzu svom, te i on okusi. Tada im se otvorise oci, i videse da su goli; pa spletose lisca smokovog i nacinise sebi pregace. I zacuse glas Gospoda Boga, koji idjase po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i zena mu ispred Gospoda Boga medju drveta u vrtu.

A Gospod Bog viknu Adama i rece mu: Gde si? A on rece: Cuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplasih, jer sam go, te se sakrih. A Bog rece: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta sto sam ti zabranio da ne jedes s njega? A Adam rece: Zena koju si udruzio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh. A Gospod Bog rece zeni: Zasto si to ucinila? A zena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh. Tada rece Gospod Bog zmiji: Kad si to ucinila, da si prokleta mimo svako zivince i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vuces i prah da jedes do svog veka.

I jos mecem neprijateljstvo izmedju tebe i zene i izmedju semena tvog i semena njenog; ono ce ti na glavu stajati a ti ces ga u petu ujedati. A zeni rece: Tebi cu mnoge muke zadati kad zatrudnis, s mukama ces decu radjati, i volja ce tvoja stajati pod vlascu muza tvog, i on ce ti biti gospodar. Pa onda rece Adamu: Sto si poslusao zenu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavsi da ne jedes s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ces se od nje hraniti do svog veka;

Trnje i korov ce ti radjati, a ti ces jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svog jesces hleb, dokle se ne vratis u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ces se vratiti. I Adam nadede zeni svojoj ime Jeva, zato so je ona mati svima zivima. I nacini Gospod Bog Adamu i zni njegovoj haljine od koze, i obuce ih u njih. I rece Gospod Bog: Eto, covek posta kao jedan od nas znajuci sta je dobro sta li zlo; ali sada da ne pruzi ruku svoju i uzbere i s drveta od zivota, i okusi, te do veka zivi.

I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; I izagnav coveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim macem, koji se vijase i tamo i amo, da cuva put ka drvetu od zivota.

Odstampaj

Radio Resavac

Resavac - logo